Etno restoran Čardak

Sredinom devedesetih, sada već prošlog veka, Dragan Petrović zvani Čađa razvijao je jednu staru viziju o stvaranju restorana u obliku autentičnog seoskog ambijenta, koji bi probudio nostalgična osećanja svih koji čeznu za pravim ljudskim vrednostima. Razmišljao je o restoranu koji bi zadovoljio ne samo potrebu za dobrom hranom, već i potrebu za opuštanjem i meditiranjem. Želeo je da probudi sva lepa sećanja na vreme kada se volelo, radovalo i živelo.
Svoj san Čađa je podelio sa najboljim prijateljem Milanom Vukovićem, i nakon određenih priprema i sakupljanja raznoraznih starina, angažovali su arhitektu Dragana Maletića i posao je započeo. Za nešto više od godinu dana, naime početkom 2005. god., etno restoran „Čardak „ugostio je svoje prve goste.
U restoranu nema žive muzike. Međutim, nekoliko puta na insistiranje gostiju, svirali su određeni orkestri, ali koncepcija restorana zasniva se na odabranoj , kvalitetnoj muzici s razglasa. U kreiranju svakodnevnog muzičkog ugođaja, vrsni poznavaoci imaju na raspolaganju kolekciju od 2000 CD-ova stare narodne, starogradske i muzike tamburaša koja se može čuti dovoljno glasno a da pri tom ne ometa i ne smeta razgovoru i razmeni misli.